Auditus marine mammalium

More mogao izgledati kao svet prirodnih zvukova, ali priobalna okruženja su sve više ispunjena bukom od brodova, brodova, vazduhoplova i građevina.

Za morske sisavce koji zavise od sluha da bi komunicirali i orijentisali se u svojoj okolini, razumevanje koje zvukove mogu detektovati je važan korak ka zaštiti njihovog blagostanja.

Razumevanje njihovih sposobnosti sluha

Istraživači sa Univerziteta Kurtin i Konzervacionog društva Taronga Australije sproveli su testove sluha na australijskim morskim lavovima i dugonosim krznenim fokama.

Rad pruža važnu osnovu za razumevanje slušnih sposobnosti oba vrsta i procenu kako bi zvukovi koje stvaraju ljudske aktivnosti mogli uticati na njih. Iako su naučnici proučavali sluh različitih morskih sisavaca, detaljne informacije o ove dve australijske vrste bile su ograničene.

Poznavanje koje zvukove životinja može detektovati je esencijalno pre nego što istraživači mogu utvrditi da li buka u njihovom okruženju može ometati svakodnevne aktivnosti. Rezultati su posebno relevantni za australijskog morskog lava, ugroženu vrstu čija je populacija procenjena na otprilike 12.000 jedinki.

Kako su istraživači testirali životinje

Tim istraživača radio je sa dva australijska morska lava i dve dugonose krzne foke u Zoološkom vrtu Taronga u Sidneju. Pomorski čuvari su obučili životinje da reaguju kada čuju određene tonove. Tokom svakog testa, očekivalo se da životinja pritisne dasku nakon što detektuje zvuk.

Ispravne reakcije su nagrađivane ribom, pomažući istraživačima da mere osetljivost sluha kroz strukturirani proces. Životinje su dobrovoljno učestvovale, koristeći pozitivno podsticanje umesto da budu prisiljene da završe zadatke. Ovaj pristup je omogućio timu da prikupi informacije dok je testiranje iskustvo bilo podnošljivo za životinje.

Istraživači su prikazivali zvukove na različitim frekvencijama i nivoima kako bi utvrdili koje zvukove životinje mogu detektovati. Frekvencija se odnosi na brzinu kojom se zvukovni talas vibrira i često se percipira kao razlika između nižih i viših tonova.

Ključno saznanje o osetljivosti na zvuk

I australijski morski lavovi i dugonose krzne foke pokazali su najveću osetljivost na zvukove oko 3,2 kiloherca. Ovaj rezultat postavlja korisnu referentnu tačku za razumevanje njihovog sluha u vazduhu. Ovaj nalaz ne znači da životinje mogu čuti samo unutar ovog frekvencijskog opsega.

Umesto toga, identifikuje region gde su bili posebno osetljivi tokom testova. Imati ovu osnovu omogućava naučnicima da porede slušne sposobnosti životinja sa zvucima koji se često stvaraju u priobalnim okruženjima. Takođe stvara temelj za buduća istraživanja o tome da li su određeni zvukovi samo čujni ili imaju merljive efekte na ponašanje životinja.

Profesorka Kristina Erbe, istraživačica na Centru za morsku nauku i tehnologiju Univerziteta Kurtin, vodila je rad. Njeni istraživanja se fokusiraju na razumevanje zvuka u morskim okruženjima i kako buka može uticati na divlje životinje.

Zašto ljudski stvorena buka ima značaj

Buka od brodova, plovila, vazduhoplova, vozova i građevina može dopreti do morskih sisavaca dok odmaraju na kopnu. Istraživači su uporedili informacije o slušanju dugonosih krznatih foka sa izvorima zvuka povezanim sa ovim aktivnostima i otkrili da bi mnogi takvi zvukovi bili čujni za životinje dok su bile na kopnu.

Čuti zvuk ne znači automatski da će životinja biti oštećena od njega. Efekat zavisi od faktora poput intenziteta zvuka, frekvencije, trajanja i okolnih uslova. Međutim, znati da li zvuk spada u opseg sluha životinje pomaže naučnicima da identifikuju koje izvore zvuka zaslužuju bližu pažnju.

Morski lavovi i krzne foke se oslanjaju na sluh za važne aktivnosti, uključujući komunikaciju i svest o svojoj okolini. Istraživanje njihovog sluha može stoga podržati informisanije procene buke u okolini staništa i priobalnih područja.

Šta istraživanje može značiti za konzervaciju

Nalazi mogu pomoći u informisanju procena uticaja na životnu sredinu i odluka o upravljanju bukom oko morskih staništa. Kako se nastavlja priobalni razvoj, brodski saobraćaj i aktivnosti na moru, pouzdane informacije o sluhu divljih životinja postaju sve korisnije.

Istraživanje takođe pokazuje vrednost proučavanja životinja kroz dobrovoljno učešće. Tehnike obuke zasnovane na pozitivnom podsticanju mogu pomoći istraživačima da istraže senzorne sposobnosti bez oslanjanja na procedure koje nepotrebno uznemiravaju životinje. Ipak, potrebno je još rada.

Trenutni testovi su ispitivali sluh u vazduhu, pa rezultati ne objašnjavaju u potpunosti kako ove vrste čuju pod vodom ili kako različiti zvukovi utiču na njihovo ponašanje tokom vremena.

Razumevanje slušnih sposobnosti australijskih morskih lava i dugonosih krznatih foka daje naučnicima jasniji polazni punkt za procenu buke u njihovom okruženju. Sledeći izazov je određivanje kada čujni zvukovi postaju ometajući i kako se ti efekti razlikuju između zemlje i vode.

Sa više istraživanja, naučnici možda mogu razviti bolje pristupe upravljanju bukom u okolini i podršku blagostanju ovih izuzetnih morskih sisavaca.