Let ptice

Ptice koje koriste vazdušne struje mogu da putuju uz mnogo manje napora nego što se ranije mislilo.

Novo međunarodno istraživanje pokazalo je da jedrenje kroz vazduh, uz pomoć uzlaznih struja, može da bude energetski efikasnije čak i od plivanja.

Otkriće dovodi u pitanje dugogodišnja naučna shvatanja o tome koliko energije životinje troše tokom kretanja.

Vazdušne struje menjaju sve

Naučnici su dugo smatrali da je plivanje energetski najekonomičniji način kretanja među životinjama, zatim sledi letenje, dok trčanje zahteva najviše energije. Međutim, novo istraživanje objavljeno u časopisu Science pokazuje da se ovaj redosled može potpuno promeniti kada se uzmu u obzir prirodni uslovi u kojima životinje žive i kreću se.

Ključna razlika leži u načinu na koji ptice koriste vazduh oko sebe. Neke vrste aktivno mašu krilima kako bi ostale u vazduhu, dok druge koriste uzlazne vazdušne struje koje im omogućavaju da lebde i prelaze velike udaljenosti uz minimalan napor.

Andski kondor i labud trubač predstavljaju upečatljiv primer ove razlike. Obe ptice teže približno 11 kilograma, ali kondor za svaki pređeni kilometar leta potroši svega petinu energije koja je potrebna labudu.

Razlog je u njihovom načinu letenja. Kondori koriste uzlazne vazdušne struje i mašu krilima tokom svega 0,1 odsto vremena provedenog u letu. Labudovi, s druge strane, mašu krilima tokom približno 99 odsto leta.

Podaci prikupljani godinama

Kako bi bolje razumeli koliko energije životinje troše tokom kretanja u prirodi, istraživači su analizirali podatke prikupljane tokom 17 godina. U istraživanje su uključeni GPS podaci i merenja pomoću akcelerometara za 850 ptica i slepih miševa iz 38 vrsta.

Pored toga, naučnici su koristili četiri godine radarskih podataka koji su obuhvatili 12 veličinskih kategorija manjih letećih životinja.

Kombinovanjem ovih informacija mogli su da razlikuju letenje uz aktivno mahanje krilima od jedrenja pomoću vazdušnih struja. Takođe su ispitivali kako vetar i uzlazno strujanje vazduha utiču na količinu energije potrebnu za putovanje.

Prema rečima istraživača, dosadašnja poređenja uglavnom su se oslanjala na laboratorijske eksperimente. Takvi testovi ne mogu u potpunosti da prikažu prednosti koje životinje imaju kada u prirodi koriste vetar i kretanje vazduha.

Martina Scacco, prva autorka studije, istakla je da nebo nije samo prostor kroz koji životinje lete, već i važan prirodni resurs koji može značajno da smanji troškove njihovog putovanja.

Veće ptice štede više energije

Istraživanje je pokazalo da među pticama koje jedre kroz vazduh veće vrste uglavnom manje mašu krilima i troše manje energije tokom kretanja.

Posebno su zanimljivi podaci o sedam vrsta lešinara. Njihova putovanja obuhvatila su više od 4,3 miliona kilometara, što je dovoljno da se Zemlja obiđe više od 100 puta. Tokom tih letova, ove ptice mahale su krilima svega između 0,1 i sedam odsto vremena.

Ovi rezultati ukazuju na to koliko efikasno ptice mogu da koriste prirodne vazdušne struje. Umesto da svu energiju obezbeđuju radom mišića, one se oslanjaju na kretanje vazduha kako bi ostale u letu i prelazile velike udaljenosti. Ipak, takav način kretanja ima i određena ograničenja.

Ušteda energije ima svoju cenu

Lako jedrenje kroz vazduh omogućava značajnu uštedu energije, velike ptice koje se oslanjaju na uzlazne struje imaju manje mogućnosti da biraju kada i gde će leteti. Njihovo kretanje više zavisi od vremenskih prilika i atmosferskih uslova.

Ptice koje aktivno mašu krilima troše više energije, ali mogu lakše da se prilagode promenljivim uslovima. To im pruža veću slobodu kretanja kada vazdušne struje nisu povoljne.

Profesorka Emili Šepard sa Univerziteta Svonsi, jedna od vodećih autorki studije, objasnila je da prirodne vazdušne struje predstavljaju svojevrsno „besplatno gorivo“ za životinje koje umeju da ih iskoriste.

Ona je naglasila da zanemarivanje stvarnih uslova u prirodi može dovesti do pogrešnih zaključaka o energetskoj efikasnosti različitih načina kretanja.

Šta ovo znači za budućnost?

Nova saznanja mogla bi da pomognu naučnicima da bolje razumeju kako klimatske promene utiču na kretanje životinja, njihove migracije i izbor staništa.

Ako se promene obrasci vetra i uzlaznih vazdušnih struja, promeniće se i količina energije koju ptice troše tokom leta. To bi moglo da utiče na vreme njihovih migracija, udaljenost koju mogu da pređu i područja na kojima se nastanjuju.

Kamran Safi sa Instituta za ponašanje životinja Maks Plank, jedan od starijih autora istraživanja, upozorio je da bi promena atmosferskih uslova mogla da utiče na odluke životinja o tome kada i gde će putovati.

Istraživanje tako ne menja samo dosadašnje razumevanje potrošnje energije tokom kretanja već otvara i nova pitanja o tome kako bi životinje mogle da se prilagode promenama u svom okruženju.

Rezultati studije, objavljene u časopisu Science pod naslovom „Airflows redefine the cost of aerial transport in the wild“, pokazuju da efikasnost kretanja ne zavisi samo od tela životinje i načina na koji se kreće. Jednako je važno i to koliko uspešno koristi prirodne sile koje je okružuju.