Pretnja iz tla

Ispod naših nogu krije se čitav svet života koji često ne primećujemo, ali bez njega ne bismo mogli da proizvodimo hranu niti održavamo zdrave ekosisteme.

Novo istraživanje upozorava da je čak jedna od pet procenjenih vrsta koje žive u tlu ugrožena od izumiranja, dok za veliki broj drugih još uvek nemamo dovoljno podataka.

Život ispod naših nogu

Na prvi pogled, tlo deluje kao obična zemlja. Međutim, ispod naših nogu krije se ogroman i gotovo nevidljiv svet života. U samo jednoj šaci zemlje mogu se nalaziti milijarde bakterija, brojne vrste gljiva, hiljade mikroskopskih organizama poput nematoda, kao i životinje poput člankonožaca i glista.

Ovi organizmi imaju mnogo veću ulogu nego što se na prvi pogled čini. Oni pomažu da poljoprivredno zemljište ostane zdravo, učestvuju u proizvodnji hrane, skladište ugljenik i podržavaju procese koji omogućavaju život kakav poznajemo.

Ipak, novo istraživanje Conservation International i Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) upozorava da je ovaj skriveni ekosistem pod ozbiljnim pritiskom.

Jedna od pet procenjenih vrsta zavisnih od tla ugrožena je izumiranjem još zabrinjavajuće je to što za 20 odsto od ukupno 8.500 analiziranih vrsta nema dovoljno podataka da bi se njihov rizik uopšte mogao proceniti.

Problem koji teško primećujemo

Neil Cox, naučnik iz Conservation International i IUCN-a i jedan od autora studije, upozorava da je naše znanje o organizmima koji održavaju tlo zdravim i dalje veoma ograničeno.

Promene u načinu korišćenja zemljišta i hemijskom sastavu tla, uključujući upotrebu agrohemikalija, među glavnim su faktorima koji ugrožavaju ove vrste.

Tlo je jedno od najvažnijih, ali i najmanje vidljivih staništa na planeti.

Prema podacima navedenim u istraživanju, u tlu živi gotovo 60 odsto svih vrsta na Zemlji. Ono je takođe ključno za proizvodnju hrane, jer obezbeđuje čak 95 odsto hrane koju ljudi konzumiraju. Istovremeno, tlo bi moglo da skladišti više od četvrtine količine ugljenika potrebne za ostvarivanje globalnih klimatskih ciljeva.

Ono što ne vidimo lako zaboravimo

Naučna istraživanja često se više usmeravaju na životinje koje možemo lako da posmatramo. Vrste poput zečeva i tekunica relativno su dobro proučene, dok su gljive, bakterije i brojni beskičmenjaci koji održavaju produktivnost tla i dalje uglavnom nepoznati nauci o zaštiti prirode.

Razlog je jednostavan. Jednu životinju moguće je pratiti, obeležiti i posmatrati. U šaci zemlje, međutim, može se nalaziti ogroman broj organizama, od kojih mnogi još nisu ni dobili ime.

Ta nevidljivost može imati ozbiljne posledice.

Ako se biodiverzitet tla nastavi smanjivati bez odgovarajuće zaštite, mogli bi biti ugroženi i poljoprivredni sistemi od kojih zavisi ishrana ljudi širom sveta. Istovremeno, gubitak zdravih zemljišnih ekosistema mogao bi dodatno otežati borbu protiv klimatskih promena.

Promena načina poljoprivrede

Jedan od načina za preokretanje ovog trenda jeste promena pristupa poljoprivredi. Conservation International širom sveta podržava metode koje pokušavaju da proizvodnju hrane usklade sa prirodnim procesima.

Jedan od primera je agrošumarstvo, odnosno kombinovanje useva sa voćkama, vrstama drveća koje daju drvo i biljkama koje vezuju azot. Takav pristup može doprineti povećanju plodnosti zemljišta, smanjenju erozije i stvaranju dodatnih izvora prihoda za poljoprivrednike.

Istovremeno, ovakve metode mogu pomoći u obnovi degradiranog zemljišta, očuvanju biodiverziteta i povećanju otpornosti poljoprivrede na klimatske promene.

Potrebno je više zaštite

Autori studije smatraju da je neophodno značajno povećati broj vrsta koje zavise od tla, a koje se nalaze na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta. Ta lista predstavlja jedan od ključnih globalnih pokazatelja rizika od izumiranja i pomaže u određivanju prioriteta za zaštitu prirode.

Prema Coxu, vrste koje žive u tlu praktično drže čitave ekosisteme na okupu, ali su i dalje veoma slabo zastupljene na listi ugroženih vrsta.

Problem nije samo u tome što neke vrste nestaju, već i u tome što mnoge možda nestaju pre nego što ih uopšte upoznamo.

Novo istraživanje zato ukazuje na potrebu za intenzivnijim proučavanjem života u tlu i njegovom uključivanju u globalne napore za očuvanje biodiverziteta.