Kako pomoći pticama

Bolesti mogu predstavljati ozbiljnu pretnju za baštenske ptice, pa je važno obratiti pažnju na to kako ih hranimo.

RSPB sada preporučuje dva jednostavna pravila: hranite sezonski i hranite bezbedno.

Od 1. maja do 31. oktobra preporučuje se da pticama nudite male količine brašnara, masnih kugli ili loja, dok bi semenke i kikiriki trebalo izostaviti iz hranilica. Tokom toplijih meseci u prirodi ima više dostupne hrane, pa ptice imaju manju potrebu za dodatnim hranjenjem.

Istovremeno, hrana bogata proteinima može doprineti većim šansama pilića za preživljavanje. Zebe su manje zainteresovane za masnu hranu i loj, pa ovakav sezonski pristup može pomoći i u smanjenju rizika od širenja bolesti.

Zašto su preporuke promenjene

Jedan od glavnih razloga za nove preporuke jeste zabrinutost zbog trihomonijaze, veoma zarazne bolesti koja može da se širi na mestima gde se veliki broj ptica okuplja, uključujući hranilice.

Zelena zeba posebno je pogođena ovom bolešću.

Njena brojnost opala je za više od 65 odsto tokom poslednje tri decenije. Kada je RSPB Big Garden Birdwatch prvi put pokrenut 1979. godine, zelena zeba bila je sedma najčešće viđena ptica. Ove godine pala je na 18. mesto. RSPB je zajedno sa stručnjacima istraživao načine na koje bi mogao da se smanji rizik od širenja bolesti, a promena načina hranjenja pokazala se kao jedna od mogućih mera.

Šta raditi od maja do oktobra

U periodu od 1. maja do 31. oktobra RSPB savetuje da ne punite hranilice semenkama i kikirikijem. Umesto toga, možete ponuditi male količine brašnara, masnih kugli ili loja. Tokom ovog perioda postoji veći rizik od širenja bolesti, ali u prirodi istovremeno ima više hrane, uključujući insekte i semenke. Od 1. novembra do 30. aprila možete ponovo nuditi čitav izbor hrane za ptice, uključujući semenke i kikiriki.

Hranilice redovno čistite

Hranilice mogu postati mesta na kojima se bolesti lako prenose, naročito ako se na njima i oko njih nakupljaju ostaci hrane i izmet. Zato RSPB savetuje da hranilice i pojilice čistite najmanje jednom nedeljno. Operite ih vrućom vodom i sapunom, a zatim ih dezinfikujte odgovarajućim netoksičnim sredstvom, poput proizvoda Ark-Klens, ili blagim rastvorom od pet odsto izbeljivača. Ispod hranilice treba uklanjati staru hranu i ptičji izmet.

Promenite mesto hranilice jednom nedeljno.

Na ovaj način smanjuje se mogućnost nakupljanja potencijalno kontaminiranog materijala na jednom mestu. Ako imate više hranilica, postavite ih na različite lokacije kako biste smanjili broj ptica koje se okupljaju na istom mestu. Hranilice ne bi trebalo postavljati direktno ispod mesta na kojima se ptice odmaraju, poput grana drveća, jer izmet može dodatno kontaminirati hranu.

Izbegavajte ravne hranilice

RSPB savetuje da se ne koriste hranilice sa velikim ravnim površinama, poput stolova za ptice, hranilica za prozore i modela sa tacnama. Istraživanja su pokazala da takve površine mogu povećati rizik od širenja bolesti, jer se na njima lakše zadržavaju kontaminirana hrana i izmet. Važno je i da pticama nudite samo onoliko hrane koliko mogu da pojedu. Količinu treba prilagoditi potražnji kako bi se sprečilo nagomilavanje ostataka.

Proizvodi od loja mogu ostati napolju do sedam dana. Seme i kikiriki trebalo bi da budu pojedeni u roku od jednog do dva dana, dok brašnare treba pojesti ili ukloniti do sumraka istog dana, naročito ako su rasuti po zemlji. Ovo je važno i zbog ježeva, jer stručnjaci za njihovu rehabilitaciju upozoravaju da mogu pojesti preostale brašnare.

Hranu držite suvom

Vlažna hrana pogoduje opstanku bakterija i uzročnika bolesti, zbog čega se lakše mogu širiti među pticama. Zato bi hranilice trebalo da budu napravljene tako da kiša ne može lako da dospe do hrane i da se u njima ne stvara previše kondenzacije.

Voda je posebno važna tokom toplog vremena.

Ako pticama ostavljate vodu za piće ili kupanje, menjajte je svakog dana i koristite vodu iz česme. Ako imate mogućnosti, RSPB navodi da je ribnjak dobar način da pticama i drugim divljim životinjama obezbedite vodu.

Biljke pružaju prirodnu hranu

Jedan od najboljih načina da dugoročno pomognete baštenskim pticama jeste da im omogućite pristup prirodnim izvorima hrane. U bašti možete zasaditi biljke poput suncokreta, čička i bršljana. One mogu obezbediti semenke i plodove, ali i privući insekte kojima se ptice hrane. Takav pristup smanjuje zavisnost ptica od hranilica i istovremeno stvara kvalitetnije prirodno stanište.

Trihomonijaza predstavlja rizik

RSPB je pregledao dostupne dokaze o prednostima i nedostacima prihranjivanja baštenskih ptica i zaključio da postoji snažna povezanost između dodatnog hranjenja i širenja bolesti u baštama, uključujući trihomonijazu. Ova bolest je širom Velike Britanije povezana sa ozbiljnim padom brojnosti zelenih zeba i zeba, a moguće je da doprinosi i smanjenju populacije češljugara.

Naučni dokazi ukazuju da je rizik od izbijanja trihomonijaze najveći tokom leta i jeseni. Iako se bolest može pojaviti tokom cele godine, hladnije vreme uništava parazita, pa je verovatnoća izbijanja bolesti tokom zime manja.

Pilići neće ostati bez hrane

RSPB navodi da tokom perioda od 1. maja do 31. oktobra u prirodi postoji dovoljno hrane za baštenske ptice. Biljke koje pružaju prirodnu hranu tada su posebno produktivne, a očekuje se da će se ptice prilagoditi uklanjanju hranilica sa semenkama i kikirikijem.

Istraživanja ipak pokazuju da životinjski proteini, poput onih koje pružaju brašnari, mogu povećati preživljavanje pilića. Zato se male količine brašnara, masnih kugli ili loja mogu nuditi tokom cele godine. Tokom proleća i leta suvi brašnari mogu se potopiti u vodu kako bi ih mladunci lakše pojeli.

Kako obezbediti bezbednu vodu

Parazit koji izaziva trihomonijazu može preživeti u vodi, pa i pojilice mogu predstavljati jedan od načina za širenje bolesti. Zbog toga se savetuje da pticama ostavljate vodu samo ako možete da je menjate svakog dana i ako koristite vodu iz česme. Takođe bi trebalo proveriti da li u blizini postoji ribnjak koji ptice mogu koristiti.

Ribnjak je često dobar izvor vode za ptice, a rizik od trihomonijaze u njemu verovatno je manji nego u malim kupalištima. RSPB preporučuje vodu iz česme, jer ona može pružiti bolju zaštitu od bolesti u odnosu na kišnicu. Međutim, preporuka se razlikuje u područjima gde se voda tretira hloraminom umesto hlorom.

Ako je voda hloraminisana, preporučuje se uzdignuto kupalište za ptice. Ako je kupalište postavljeno na nivou zemlje, trebalo bi ga dopunjavati samo kišnicom. Kišnicu treba sakupljati u zatvorenoj posudi kako bi se sprečilo razmnožavanje komaraca.

Čišćenje samo po sebi nije dovoljno

Čak i kada se hranilice redovno čiste, rizik od trihomonijaze ne može se u potpunosti ukloniti. Istraživanja nisu pronašla parazita na samoj površini hranilica, ali je on pronađen u hrani unutar hranilica i u ostacima hrane koje su ptice ispustile ispod njih. Bolest se može širiti putem pljuvačke kada zaražene ptice ispuste kontaminiranu hranu, a zatim je pojedu zdrave ptice.

Zbog toga samo čišćenje hranilice nije dovoljno. Pored nedeljnog pranja i dezinfekcije, potrebno je uklanjati staru hranu i izmet ispod hranilice, menjati njenu lokaciju svake nedelje i izbegavati ravne površine.

Koje još ptice mogu oboleti?

Iako su zebe posebno ugrožene, trihomonijaza je zabeležena kod više različitih vrsta ptica. Među njima su kućni vrabac, golub grivnaš, divlji golub, gugutka i ugrožena grlica. Kos i pliska takođe mogu oboleti, iako se to događa ređe. Bolest može pogoditi i ptice grabljivice, jer se one mogu hraniti zaraženim pticama.

Zbog toga RSPB preporučuje da svi koji hrane ptice u svojim baštama primenjuju ove mere, bez obzira na vrste koje posećuju njihovo dvorište.

Stvorite prirodno stanište

Prema RSPB-u, najbolji način da dugoročno pomognete pticama jeste da u bašti napravite kvalitetno stanište sa različitim prirodnim izvorima hrane dostupnim tokom svih godišnjih doba. Biljke poput divlje jabuke, božikovine i bršljana mogu obezbediti hranu i privući beskičmenjake.

Čak i jednostavna gomila opalog lišća može postati prirodni izvor hrane za ptice, jer pruža insekte, paukove i mokrice kojima se hrane vrste poput crvendaća, carića i kosova. Ako imate dovoljno prostora, RSPB preporučuje i pravljenje ribnjaka, koji može privući različite vrste divljih životinja i obezbediti bezbedniji izvor vode.

Male promene mogu mnogo značiti

Sprečavanje širenja bolesti među pticama nije zadatak koji jedna organizacija može rešiti sama. Jednostavne promene, poput sezonskog i bezbednog hranjenja, redovnog čišćenja i stvaranja prirodnih izvora hrane, mogu pomoći u zaštiti populacija baštenskih ptica. Ove godine je čak 650.279 ljudi učestvovalo u RSPB-ovom programu Big Garden Birdwatch, pomažući organizaciji da prati stanje baštenskih ptica.

RSPB će nastaviti da prati kako ptice reaguju na nove preporuke. Nova istraživanja su već u toku, ali još nije poznato da li će i kada dovesti do efikasnih rešenja za smanjenje rizika od bolesti. Organizacija naglašava da bi preporuke mogle da se menjaju kako budu dostupni novi naučni dokazi.

Za sada je najvažnije pridržavati se osnovnog saveta: hranite sezonski i hranite bezbedno.