Biljke osvajaju vrhove

Decenije klimatskih promena ostavile su trag na vegetaciji evropskih planina.

Međunarodni istraživački tim, koji su predvodili naučnici sa Univerziteta u Beču, Austrijske akademije nauka i Univerziteta BOKU, utvrdio je da se alpska vegetacija značajno pomera ka vrstama koje su povezane sa toplijim uslovima. Ipak, direktna veza između ovog procesa i lokalnog zagrevanja iznenađujuće je slaba. Studija je nedavno objavljena u časopisu Nature Ecology & Evolution.

Za potrebe istraživanja analizirani su podaci sa 724 dugoročne monitoring površine na 53 planinska vrha, raspoređene širom glavnih evropskih planinskih regiona. Te površine proučavane su ukupno četiri puta tokom 21 godine u okviru globalne mreže GLORIA, najobuhvatnijeg programa za praćenje uticaja klimatskih promena na vegetaciju planinskih vrhova.

Rezultati pokazuju da su biljne vrste povezane sa toplijim uslovima danas prisutnije na mnogim lokacijama nego na početku monitoringa. Istovremeno su porasle i temperature na proučavanim vrhovima.

Temperatura nije jedini faktor

Iznenađujuće je, međutim, da se obim ovog pomeranja vegetacije ka vrstama koje preferiraju toplotu na pojedinačnim monitoring površinama može samo u ograničenoj meri objasniti izmerenim zagrevanjem. „Naši podaci jasno pokazuju da se vegetacija na evropskim planinskim vrhovima menja i da vrste povezane sa toplijim uslovima postaju sve češće“, objašnjava Johannes Hausharter sa Univerziteta u Beču, vodeći autor studije.

Kako dodaje, brzina tih promena očigledno ne zavisi samo od porasta temperature. Istraživanje pruža nove uvide u složene mehanizme koji utiču na promene alpske vegetacije. Pokazuje i da su posledice klimatskih promena, čak i u osetljivim ekosistemima visokih evropskih planina, složenije nego što se često pretpostavlja.

Lokalni uslovi menjaju sliku

Istraživači su uporedili uočene promene u vegetaciji sa nizom klimatskih pokazatelja povezanih sa temperaturom, koristeći podatke iz različitih izvora. Uprkos izuzetno obimnom skupu podataka, veza između porasta temperature i promena vegetacije ostala je ograničena na lokalnom nivou. Posebno važnim pokazalo se okruženje u kojem se nalaze monitoring površine.

Važno je koje su vrste već prisutne

„Način na koji alpska vegetacija reaguje na klimatske promene ne zavisi samo od toga za koliko stepeni je toplije, već i od toga da li su druge vrste povezane sa toplijim uslovima već prisutne“, kaže Stefan Dullinger sa Univerziteta u Beču, rukovodilac projekta. To pokazuje da isti porast temperature ne mora izazvati iste promene na različitim planinskim vrhovima.

Klimatske promene ostaju glavni pokretač

Uprkos složenoj lokalnoj dinamici, istraživači naglašavaju da su klimatske promene glavni uzrok uočenih promena. To postaje jasnije kada se podaci sa pojedinačnih monitoring površina posmatraju na većem prostornom nivou.

„Kada podatke posmatrate na većem prostornom nivou, postaje jasno da planinski lanci koji su se više zagrejali u proseku pokazuju i veći pomak vegetacije na vrhovima ka vrstama povezanim sa toplijim uslovima“, objašnjava Hausharter. Drugim rečima, veće zagrevanje uglavnom znači i veći broj vrsta povezanih sa toplijim uslovima, ali svaki planinski vrh reaguje na nešto drugačiji način.

Neke hladnoljubive vrste nestaju

Promene su vidljive i kod pojedinačnih biljnih vrsta. Geum reptans prilagođena je hladnim uslovima iznad gornje granice šume i uglavnom raste na siparima i drugim pionirskim staništima. Kao visokoplaninska vrsta, može biti osetljiva na temperaturne promene povezane sa klimatskim promenama. U Dolomitima u Italiji poslednjih godina postala je ređa.

Luzula alpinopilosa karakteristična je za alpska staništa pod uticajem snega i zbog toga može biti sve više pogođena klimatskim zagrevanjem. Na svim proučavanim vrhovima Visokih Tatra u Slovačkoj, najvišem planinskom području Karpata, zabeležen je njen pad brojnosti.

Phyteuma hemisphaericum karakteristična je biljka alpskih travnjaka. Promene temperature i konkurencija između vrsta povezane sa klimatskim promenama mogu uticati na njenu rasprostranjenost. Poslednjih godina postala je ređa u Severnim Apeninima u Italiji i Valiskim Alpima u Švajcarskoj.

Ranunculus glacialis spada među biljne vrste koje rastu na najvećim nadmorskim visinama u Evropi, zbog čega se smatra posebno osetljivom na zagrevanje u alpskim ekosistemima. Ova visokoplaninska vrsta prilagođena hladnim uslovima zabeležila je pad brojnosti u oblasti Dovrefjel u Norveškoj i na Visokim Tatrama u Karpatima u Slovačkoj.

Toploljubive vrste šire se naviše

Campanula barbata tipično raste na subalpskim travnjacima. Kako temperature rastu zbog klimatskih promena, ovoj vrsti može biti lakše da se širi ka višim nadmorskim visinama. Poslednjih godina sve češće je zabeležena u Valiskim Alpima u Švajcarskoj.

U francuskim Alpima, u masivu Mercantour, poslednjih godina je na proučavanim vrhovima prvi put zabeležen Sempervivum montanum. Ova vrsta obično raste u pukotinama stena i na suvim, kamenitim padinama alpskog područja i prilagođena je relativno toplim i suvim uslovima.

Dugoročno praćenje ostaje ključno

Prema istraživačkom timu, rezultati potvrđuju veliku vrednost dugoročnih programa monitoringa. Predviđanje promena na pojedinačnim planinskim vrhovima i u drugim predelima važno je za efikasnu zaštitu prirode, ali zahteva bolje razumevanje međusobnog delovanja klimatskih promena i drugih faktora. Za to su potrebna dugoročna i široko obuhvatna prikupljanja podataka.

„Programi dugoročnog monitoringa pružaju nezamenljive uvide u alpske ekosisteme i njihovu vegetaciju“, ističe Harald Pauli, rukovodilac mreže GLORIA pri Austrijskoj akademiji nauka i Univerzitetu BOKU. „Kako bismo bolje predvideli budućnost biodiverziteta u visokim evropskim planinama, moramo nastaviti ove programe i proširiti njihov obuhvat, kako bi različiti, često međusobno povezani faktori mogli biti bolje procenjeni“, dodaje Pauli.

Detalji istraživanja

Studiju su potpisali Johannes Hausharter i saradnici, a njen naslov je „Widespread thermophilization but weak link to climate warming in Europe's summit plant communities“. Istraživanje je objavljeno 2026. godine u časopisu Nature Ecology & Evolution.