Reagovanje džungle

Tokom hiljada godina, ljudska aktivnost je preoblikovala prirodne pejzaže. Gradovi, farme, autoputevi i naselja su primorala divlje životinje da se prilagode okruženjima sve više dominiranim od strane ljudi.

Nova istraživanja sugeriraju da je ovo samo deo priče. Životinje takođe mogu promeniti svoje ponašanje jednostavno zato što su ljudi fizički blizu, čak i kada se okolni pejzaž sam po sebi nije promenio.

Veliko istraživanje koje kombinuje praćenje životinja putem GPS-a sa anonimizovanim podacima o lokaciji mobilnih telefona otkrilo je da odgovori divljih životinja na ljude dramatično variraju između vrsta i okruženja. Ključna saznanja su da životinje reaguju ne samo na ono što ljudi grade, već i na to gde se ljudi zapravo nalaze.

Retki prirodni eksperiment

Pandemija COVID-19 stvorila je neobičnu priliku za naučnike. Lokdauni su dramatično promenili gde ljudi putuju, koliko često se kreću i koje lokacije posećuju. Istraživači su uporedili kretanje divljih životinja tokom odgovarajućih perioda u 2019. i 2020. godini, koristeći zapise GPS-a sa 4.581 jedinke sisara i ptica koje predstavljaju 37 vrsta širom kontinentalnih Sjedinjenih Američkih Država.

Praćenje životinja bilo je relativno jednostavno. Praćenje ljudi je bilo teže. Većina studija divljih životinja procenjuje pritisak ljudi posredno posmatrajući stvari poput puteva, poljoprivrede, zgrada ili gustine naseljenosti. Ti merenja otkrivaju kako su pejzaži izmenjeni, ali ne pokazuju tačno gde se ljudi kreću u datom trenutku.

Da bi rešili ovaj problem, tim je koristio anonimizovane podatke o geolokaciji mobilnih telefona sa detaljima na nivou kvarta. To je omogućilo istraživačima da razdvoje trajne promene pejzaža od trenutne fizičke prisutnosti ljudi.

Ljudska prisutnost menja ponašanje

Studija je ispitivala kako teritorije životinje koriste i njihov ekološki nivo, što znači vrste staništa i resurse koje su zauzimali. Za većinu vrsta, samo modifikacija pejzaža nije mogla objasniti primećeno ponašanje. Ljudska prisutnost je takođe bila važna. Oko 57% proučavanih vrsta bile su uticane oba faktora.

Ljudska aktivnost je bila povezana sa promenama u korišćenju prostora ili ekološkim nivoima kod otprilike dve trećine vrsta sisara i ptica. Ovo znači da bi zaštitnici prirode mogli propustiti važne pritiske ako mere samo puteve, farme i urbano razvoj, a ignorišu koliko ljudi zapravo prisustvuje.

Divlje oblasti mogu biti osetljivije

Jedan od najinteresantnijih obrazaca pojavio se u manje razvijenim pejzažima. Životinje su često bile osetljivije na ljudsku prisutnost na mestima poput nacionalnih parkova nego u veoma modifikovanim urbanim okruženjima. Oko dve trećine vrsta sisara i oko 41% vrsta ptica smanjilo je količinu staništa koje koriste kada su ljudska prisutnost i promene u pejzažu istovremeno prisutni.

To sugeriše da životinje koje žive u relativno prirodnim područjima mogu snažno reagovati čak i na privremene poraste posetilaca.

Različite vrste, različite reakcije

Nije postojao jedinstveni odgovor koji dele sve divlje životinje. Vukovi, na primer, proširili su svoje stanište kada su ljudi prisutni. Istraživači sugerišu da to može odražavati njihovu dugu istoriju sukoba sa ljudima, gde se životinje šire ili putuju dalje kako bi izbegle ljudsku aktivnost.

Jeleni repa beležila su drugačije ponašanje. Njihov ekološki nivo se proširio u više modifikovanim pejzažima, ali je postajao manji kada je prisutnost ljudi bila veća. Barske ždralove pokazali su skoro suprotan obrazac. Ovi kontrastni odgovori ističu zašto upravljanje divljom prirodom ne može se oslanjati na univerzalnu strategiju. Svaka vrsta ima različite potrebe, tolerancije i obrasce ponašanja.

Nauk iz antropauze

Studija je deo šireg međunarodnog istraživačkog napora koji posmatra divlji svet tokom perioda pandemije ponekad nazvanog "antropauza". Taj projekat je okupio stotine istraživača i sastavio oko jedne milijarde lokacionih zapisa o oko 13.000 životinja.

Raniji radovi već su pokazali značajne promene u kretanju sisara i pomorskom saobraćaju tokom perioda lokdauna. Najnoviji rezultati dodaju još jedan važan deo tako što pokazuju kako direktna merenja ljudskog kretanja mogu poboljšati razumevanje ponašanja divljih životinja.

Stres ili prilagođavanje?

Jedno glavno pitanje ostaje neodgovoreno. Ako životinja menja gde putuje ili koje stanište koristi zbog prisustva ljudi, da li ta prilagođavanje pomaže preživljavanju ili je to dokaz stresa? Istraživači trenutno istražuju da li životinje koje menjaju svoje ponašanje kao odgovor na ljudske pritiske se suočavaju sa većim ili manjim rizicima od smrti.

Ta razlika će biti presudna. Promena u ponašanju može izgledati kao uspešno prilagođavanje dok zapravo primorava životinje u lošija staništa ili uzima više energije.

Bolje odluke o očuvanju

Istraživanje sugeriše da bi budući planovi za očuvanje mogli postati precizniji kombinovanjem informacija o infrastrukturi sa uzorcima ljudske aktivnosti u realnom vremenu. Umesto jednostavnog proglašavanja čitavog područja zaštićenim, menadžeri bi mogli razmotriti kada i gde životinjama najviše treba prostor od ljudi.

Šira lekcija je da bi suživot mogao zavisiti ne samo o zaštiti staništa, već i o razumevanju kada naše fizičko prisustvo postane poremećaj. Posvećivanjem pažnje i pejzažima i kretanju ljudi, politike očuvanja mogu pružiti divljim životinjama prostor koji im je potreban u trenucima koji su najvažniji.