Darvin je bio u pravu

Pre više od 150 godina, čuveni prirodnjak Čarls Darvin pretpostavio je da su dve biljne vrste iz roda Saxifraga mesožderke.

Iako za života nije uspeo da dokaže svoju pretpostavku, novo istraživanje pokazalo je da je bio u pravu. Da bi se neka biljka smatrala mesožderkom, ona mora da privlači, hvata i vari životinje. Darvin je smatrao da lepljive dlačice na biljkama roda Saxifraga mogu služiti za hvatanje insekata, ali njegovi eksperimenti nisu dali konačan odgovor.

Istraživački tim sada je ponovo ispitao njegovu hipotezu i utvrdio da jedna vrsta koja raste u Kini zaista privlači i hvata muve. Rezultati istraživanja objavljeni su 4. avgusta u časopisu Nature Communications. „Kakav neverovatan osećaj“, rekao je koautor studije i botaničar Dag Soltis sa Univerziteta Floride. „Prilika da potvrdimo Darvinovo predviđanje istovremeno je ponizna i veoma uzbudljiva.“

Biljka hvata desetine insekata

U središtu istraživanja nalazi se vrsta Saxifraga candelabrum, koja raste na velikim nadmorskim visinama u planinama Hengduan u Kini. Odrasle biljke imale su u proseku 71 insekta zalepljenog za dlačice na granama svojih cvasti.

Mlade biljke, koje imaju manje grana, imale su malo ili nimalo zarobljenih insekata. Prema istraživačima, ova povezanost pokazuje da biljke sa većim brojem grana prekrivenih lepljivim žlezdanim dlačicama imaju veće šanse da uhvate insekte.

Najstariji fosili mesoždernih biljaka

Najstariji do sada pronađeni fosili mesoždernih biljaka stari su više od 34 miliona godina.

Insekte privlači miris biljke

Kako bi proverili da li biljka aktivno privlači plen, istraživači su cvetajuće primerke S. candelabrum zatvarali u staklene posude koje blokiraju miris ili u mrežaste ograde koje blokiraju pogled. Eksperimenti su pokazali da biljka privlači insekte svojim mirisom. Istovremeno, čini se da pažljivo bira plen, jer su efikasni oprašivači veoma retko završavali na njenim lepljivim dlačicama.

„Biljka cilja samo male insekte i velike oprašivače ostavlja bezbednim“, objasnio je Hang Sun, koautor studije i taksonom biljaka sa Instituta za botaniku Kunming pri Kineskoj akademiji nauka. Detaljnija istraživanja pokazala su da biljka uglavnom hvata sitne insekte, dok veći insekti koji efikasno prenose polen retko bivaju zarobljeni. Na taj način S. candelabrum može da koristi insekte kao izvor hranljivih materija, a da pritom ne ugrozi oprašivače koji su joj potrebni za razmnožavanje.

Dokazano je i varenje plena

Samo hvatanje insekata nije dovoljno da bi biljka bila proglašena mesožderkom. Zbog toga su istraživači proverili i da li S. candelabrum može da razgrađuje svoj plen i koristi hranljive materije iz njega. Hemijska analiza pokazala je da biljka koristi enzim fosfatazu, koji se često nalazi i kod drugih mesoždernih biljaka, za varenje plena.

Zatim su istraživači obeležili voćne mušice izotopom azota kako bi pratili da li biljka zaista preuzima hranljive materije iz insekata. Nivo azota povećao se kod S. candelabrum, dok kod druge biljke korišćene kao kontrola nije došlo do takvog povećanja. Genetska analiza dodatno je pokazala da ova biljka deli određene gene sa drugim mesoždernim biljkama. „Zajedno, ovi genomski podaci pružaju nezavisan dokaz da je S. candelabrum prava mesožderna biljka“, rekao je Sun.

Darvin možda nije bio u pravu samo za jednu vrstu

Novo otkriće ukazuje na mogućnost da je mesožderstvo među biljkama mnogo rasprostranjenije nego što se ranije mislilo. Soltis je rekao da ga ne bi iznenadilo da se ispostavi da su i druge vrste iz porodice Saxifraga, koje takođe imaju lepljive dlačice, mesožderne — upravo kao što je Darvin pretpostavljao.

Botaničarka Suzan Majers iz Botaničke bašte Pitsburga, koja nije učestvovala u istraživanju, ocenila je da studija pokazuje koliko biljke još uvek mogu da iznenade naučnike. „Još smo jedva zagrebali površinu botaničkog znanja“, rekla je ona.