Život na talasu

Smeđi pelikani mogu delovati kao da su stvoreni za život pored toplih plaža, ali njihov opstanak zavisi od nečega mnogo hladnijeg što se nalazi ispod površine.

Duž pacifičke obale ove ptice se uglavnom hrane severnim inćunima. Inćuni, zauzvrat, zavise od hladne vode bogate hranljivim materijama koja izbija iz dubljih slojeva okeana.

Ovaj proces, poznat kao uzdizanje dubinske vode, obezbeđuje hranljive materije za plankton i podržava čitav morski lanac ishrane. Kada površinske vode postanu neuobičajeno tople, taj sistem može početi da slabi. Ptice možda nisu direktno ugrožene toplom vodom. Opasnost često počinje nekoliko koraka niže u lancu ishrane.

Toplota menja jelovnik

Morski toplotni talasi nastaju kada temperature okeana ostanu značajno iznad uobičajenih vrednosti za određeni region i godišnje doba tokom dana, nedelja ili čak meseci.

Topla površinska voda može usporiti uzdizanje hladne vode bogate hranljivim materijama. Kada je na raspolaganju manje hranljivih materija, proizvodnja planktona može opasti. To može smanjiti količinu hrane za male morske organizme i ribe poput inćuna, haringa i pacifičkih peščanih jegulja.

Pelikani nisu jedine ptice koje mogu biti pogođene. Urci, čigre, kormorani i njorke takođe zavise od riba, krila i kopepoda koji uspevaju u hladnim morskim ekosistemima. Kada plen postane oskudan ili se preseli u druga područja, morske ptice možda moraju da putuju dalje i troše više energije samo da bi pronašle dovoljno hrane.

Veliki morski toplotni talas je u toku

Severni Pacifik trenutno doživljava izuzetno snažan morski toplotni talas. Na Scrippsovom pristaništu u San Dijegu, dnevne temperature okeana mesecima su ostajale približno 1,7–3,9 °C iznad proseka, oborivši 38 dnevnih temperaturnih rekorda.

To je najduži neprekidni period povišenih temperatura zabeležen na toj lokaciji u više od jednog veka. U istom periodu, iscrpljeni smeđi pelikani, njorke i kormorani pronađeni su duž pojedinih delova obale, dok su centri za rehabilitaciju divljih životinja primili stotine izgladnelih ptica.

Dalje na jugu, istraživanja u Ekvadoru zabeležila su više od 1.500 uginulih morskih ptica tokom juna i jula 2026. godine — daleko iznad očekivanog broja.

Vremenski uslovi i poznati ekološki mehanizmi snažno povezuju ove događaje sa neuobičajeno toplim okeanskim uslovima, iako pojedinačna uginula ptica može biti pogođena većim brojem faktora.

Istorija pokazuje rizik

Naučnici su već ranije zabeležili sličan obrazac. Između 2014. i 2016. godine, ogromni morski toplotni talas poznat kao „Blob“ prostirao se od Kalifornije do Aljaske. Istraživači procenjuju da je tokom tog događaja uginulo oko četiri miliona običnih uraca, zajedno sa velikim brojem drugih morskih ptica.

Razmere tog pomora mogle su da budu utvrđene zahvaljujući tome što su volonteri i istraživači godinama obilazili iste plaže. Upoređivanjem neuobičajeno velikog broja uginulih ptica sa ranije utvrđenim uobičajenim vrednostima, naučnici su mogli da utvrde da se događa nešto izuzetno.

Vašington se za sada dobro drži

Uslovi su trenutno drugačiji dalje na severu. Snažno sezonsko uzdizanje dubinske vode održalo je priobalne vode oko Vašingtona relativno blizu uobičajenih temperatura.

Istraživači čak primećuju povećan broj smeđih pelikana duž obala Vašingtona i Oregona ovog leta, verovatno zato što se ptice pomeraju ka područjima u kojima su uslovi za ishranu povoljniji.

Da li će takvi uslovi potrajati do jeseni ostaje neizvesno. Dugoročno praćenje biće od ključnog značaja, jer jedna topla nedelja govori mnogo manje od praćenja načina na koji se temperature, dostupnost plena i brojnost ptica menjaju tokom meseci i godina.

Zašto je praćenje važno

Morski toplotni talasi postali su češći i intenzivniji tokom poslednjih decenija, zbog čega ponovljene nestašice hrane predstavljaju sve veću pretnju za morske ptice.

Stručnjaci za zaštitu prirode upozoravaju da problem postaje posebno ozbiljan kada se masovna uginuća događaju brže nego što populacije mogu da se oporave između pojedinačnih događaja.

To ne znači da će svaki topli period izazvati masovno uginuće. Reakcije u lancu ishrane zavise od lokacije, trajanja toplotnog talasa, morskih struja, vrste plena i brojnih drugih faktora.

Ali morske ptice mogu poslužiti kao vidljivi signali upozorenja na promene koje se odvijaju širom okeanskog ekosistema.

Kada pelikani i urci počnu da pristižu na plaže mršavi i gladni, problem je možda počeo mnogo ranije — sa toplijom vodom, manjkom hranljivih materija i lancem ishrane koji se tiho približava granici energetske nestašice.

Pouka je šira od bilo koje pojedinačne vrste. Zdrave populacije morskih ptica zavise od zdravih okeana, a ponekad se prvo upozorenje na promene ne nalazi pod vodom, već je more izbacilo na obalu.