Gepard koji to nije

Genetski i fosilni dokazi otkrivaju da Miracinonyx trumani, predator iz ledenog doba Severne Amerike, nije bio srodnik geparda, već je pripadao lozi pume i razvio sličnu telesnu građu.

Fosili pronađeni na Arktiku, na području Jukona, takođe pokazuju da su neke populacije imale neobičnu ishranu, verovatno oslanjajući se na ribu poput lososa kako bi preživele u severnim predelima.

Predator sa varljivim imenom

Decenijama je Miracinonyx trumani bio poznat kao američki gepard zbog dugih nogu, vitkog tela i sveukupne sličnosti sa savremenim gepardom. Međutim, nova studija koju su predvodili naučnici sa Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu pokazuje da ovo ime ne opisuje tačno evolutivnu istoriju ove životinje niti njen način lova.

Analizom nuklearnih paleogenoma i podataka dobijenih na osnovu stabilnih izotopa, istraživači su utvrdili da je M. trumani bio blizak srodnik pume, a ne član porodice geparda. Ova vrsta se odvojila od loze pume pre oko 2,6 miliona godina.

Njegov izgled nalik gepardu bio je rezultat evolutivne konvergencije – procesa tokom kojeg nepovezane vrste razvijaju slične fizičke osobine jer se suočavaju sa sličnim izazovima životne sredine. U ovom slučaju, vitko telo i dugi udovi možda su predatoru omogućavali efikasnije kretanje kroz otvorene predele, slično kao kod savremenih geparda u Africi.

Od travnatih predela do arktičkih voda

Studija je takođe pokazala da je Miracinonyx trumani naseljavao mnogo šire područje nego što se ranije verovalo. Istraživači su proširili poznati areal ove vrste za oko 20 stepeni geografske širine, pokazujući da je dopirala duboko u severne krajeve.

U oblastima poput Vajominga i Floride, predator je verovatno živeo kao oportunistički lovac u umerenim travnatim predelima. Plen je najverovatnije jurio oslanjajući se na brzinu i okretnost.

Međutim, severne populacije prilagodile su se potpuno drugačijem okruženju. Fosili pronađeni na teritoriji Jukona ukazuju na to da su arktičke jedinke možda u velikoj meri zavisile od ribe, uključujući migratorne vrste poput lososa. To pokazuje da je ovaj predator bio mnogo prilagodljiviji nego što su naučnici ranije pretpostavljali.

Procene pokazuju da su odrasle jedinke Miracinonyx trumani težile oko 68 kilograma, bile visoke približno 90 centimetara i dostizale oko 2,4 metra od njuške do vrha repa. Snažni prednji udovi možda su im pomagali da uhvate i zadrže plen, dajući im sposobnosti za lov koje su prevazilazile jednostavno jurenje velikom brzinom.

Genetske prilagodbe ekstremnim klimatskim uslovima

Kako bi razumeli kako je ova vrsta preživljavala u toliko različitim staništima, istraživači su analizirali visokokvalitetne sekvence genoma iz fosila starih između 23.000 i 31.000 godina.

Genetski podaci otkrili su moguće prilagodbe koje su severnim populacijama pomogle da se nose sa ekstremnim sezonskim promenama na Arktiku. Naučnici su identifikovali mutacije koje utiču na gene uključene u regulisanje cirkadijalnog ritma, što ukazuje na mogućnost da su se ovi predatori prilagođavali neobičnim uslovima stalne letnje dnevne svetlosti i dugih zimskih perioda mraka.

Istraživanje je otkrilo i jedinstvenu senzornu osobinu. Kao i druge mačke, Miracinonyx trumani nije imao sposobnost da oseća sladak ukus, ali su istraživači otkrili da su kod proučavanih mačaka bili neaktivni i geni povezani sa prepoznavanjem kiselog ukusa. Slične promene čula ukusa mogu se javiti kod životinja sa veoma specijalizovanom ishranom.

Spori pad ka izumiranju

Studija je pružila nove tragove o tome zašto je Miracinonyx trumani nestao pred kraj pleistocena. Genetska analiza pokazala je da su populacije iz Vajominga i Jukona imale relativno nisku genetsku raznovrsnost.

Međutim, istraživači nisu pronašli snažne dokaze o ozbiljnom ukrštanju u srodstvu ili naglom padu brojnosti populacije. Umesto toga, čini se da je ova vrsta postepeno nestajala tokom miliona godina. Ovo dugotrajno smanjenje brojnosti možda je otežalo predatoru prilagođavanje kada su se uslovi životne sredine promenili.

Priča o američkom „gepardu“ pokazuje zašto izumrle životinje ne možemo uvek razumeti samo na osnovu njihovog izgleda. Iza poznatog nadimka krio se mnogo složeniji predator – životinja koja je spajala poreklo pume, brzinu nalik gepardovoj i neočekivanu sposobnost prilagođavanja potpuno različitim životnim sredinama.