Divlje životinje i ljudi

Ljudska aktivnost je vekovima transformisala prirodne pejzaže, ali nova istraživanja sugerišu da divlje životinje možda reaguju jednako snažno na same ljude kao i na okoline koje ljudi grade.

Spajanjem podataka o praćenju životinja sa anonimizovanim lokacijskim zapisima mobilnih telefona, naučnici su bili u mogućnosti da razdvoje uticaj prisustva ljudi od efekata puteva, gradova i drugih trajnih promena na pejzažu.

Studija, objavljena u časopisu Science, analizirala je podatke o kretanju 4.581 sisara i ptica koji predstavljaju 37 vrsta širom kontinentalnih Sjedinjenih Američkih Država. Istraživači su uporedili odgovarajuće periode u 2019. i 2020. godini, kada su restrikcije zbog COVID-19 prouzrokovale značajne promene u tome gde i kako se ljudi kreću.

Reta prirodna eksperimentacija

Pandemija je stvorila neobičnu priliku za naučnike. Obično je teško meriti prisustvo ljudi direktno jer detaljni podaci o kretanju retko su javno dostupni. Ranija istraživanja divljih životinja stoga su često oslanjala se na indirektne pokazatelje poput urbanog razvoja, poljoprivrednog zemljišta ili toga da li su pravila o karantinu na snazi.

Međutim, u ovom projektu istraživači su imali pristup anonimnim podacima o lokacijama mobilnih telefona na nivou susedstva. Oni su kombinovali te zapise sa nedeljnim GPS informacijama o praćenim životinjama, što im je omogućilo da ispituju kako divlje životinje reaguju kada se broj ljudi u određenoj oblasti promeni, a da se pejzaž sam po sebi ne promeni nužno.

Skot Janko, istraživač ekolog u Nacionalnom zoo vrtu i Instititu za konzervaciju biologije Smitsonijan i suautor studije, objasnio je da je neobična dostupnost podataka o mobilnim telefonima tokom pandemije omogućila timu da meri prisustvo ljudi direktnije nego što je inače moguće. On je primetio da je to pomoglo u otkrivanju efekata koji bi bili propušteni samo posmatranjem modifikacija staništa.

Ljudi su jednako bitni kao i mesta

Rezultati su pokazali da odgovori divljih životinja obično ne mogu biti objašnjeni samo promenom pejzaža. Oko 57% proučavanih vrsta bile su pod uticajem kako prisustva ljudi tako i modifikacija koje ljudi vrše na okolini.

Prisustvo ljudi je bilo povezano sa promenama u korišćenju teritorije životinja ili veličinom njihove ekološke niše kod 67% vrsta sisara i 68% vrsta ptica. Oba efekta su takođe međusobno delovala. U mnogim slučajevima reakcija životinje na ljude zavisila je od toga koliko je okolna oblast već bila modifikovana, dok je efekat promene pejzaža zavisio delimično od toga koliko ljudi su prisutni.

Oko 67% vrsta sisara i 41% vrsta ptica smanjili su količinu staništa koje koriste kao odgovor na kombinovani uticaj ljudi i modifikacija pejzaža. Životinje su pokazale posebnu osetljivost na prisustvo ljudi u relativno nerazvijenim oblastima, uključujući nacionalne parkove, u poređenju sa visoko urbanizovanim okruženjima.

Različite vrste, različite reakcije

Jedno od najjasnijih saznanja bilo je da divlje životinje ne reaguju na ljude na predvidiv način. Vukovi, na primer, proširili su svoje korišćenje teritorije kada su ljudi prisutni. Istraživači su sugerisali da to može odražavati dugačku istoriju sukoba ovih vrsta sa ljudima, što potencijalno dovodi vukove da se rasprostiru ili putuju dalje u pokušaju da ih izbegnu.

Belorepi jeleni pokazali su drugačiju reakciju. Njihova ekološka niša se proširivala kako su pejzaži postajali više modifikovani, ali je postajala manja kako je prisustvo ljudi povećavano. Peskokljune su pokazale suprotni obrazac.

Rut Oliver, docent na Bren školi za nauku i upravljanje životnom sredinom Univerziteta u Kaliforniji, koautor studije, objasnio je da ove kontrastne reakcije naglašavaju potrebu za strategijama konzervacije koje su osmišljene oko pojedinačnih vrsta, a ne oko širokih pretpostavki o ponašanju divljih životinja. Ona je istakla da svaka vrsta ima različite potrebe staništa, ponašanja i pretnje.

Šta saznanja znače za konzervaciju

Studija je deo međunarodne inicijative "COVID-19 Bio-Logging Initiative", koja je ispitivala kako su životinje reagovale na dramatične promene u ljudskoj aktivnosti tokom pandemije. Šira saradnja uključivala je oko 600 partnera i okupila je oko milijardu lokacijskih zapisa od otprilike 13.000 životinja.

Nova saznanja sugerišu da planiranje konzervacije možda treba da uzme u obzir ne samo trajnu infrastrukturu već i kada i gde su ljudi fizički prisutni. To bi moglo da utiče na odluke o pristupu posetilaca, zaštićenim oblastima i vremenu ljudskih aktivnosti u osetljivim staništima.

Međutim, studija ne pokazuje da li su ove promene u ponašanju korisne ili štetne za divlje životinje. Životinje se možda uspešno prilagođavaju, ili njihova izmenjena kretanja mogu odražavati stres. Oliver je rekla da istraživački tim sada istražuje da li životinje koje menjaju svoje ponašanje kao odgovor na ljudske pritiske imaju veći ili manji rizik od umiranja.

Istraživanje stoga dodaje važan sloj načinu na koji naučnici razumeju interakcije između ljudi i divljih životinja. Putevi i gradovi su očigledno bitni, ali jednako važno je i samo prisustvo ljudi — i različite vrste mogu reagovati na dramatično različite načine.