Pametan plodored

Šta ako bi izbor najbolje sorte useva podrazumevao gledanje dalje od njenog prinosa? Istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu proučavaju drugačiji pristup oplemenjivanju biljaka, koji uzima u obzir i ono što jedan usev ostavlja iza sebe za sledeći usev u plodoredu.

Njihov rad pokazuje da genetske razlike između sorti mogu uticati na to koliko će naredni usev biti uspešan, otvarajući još jedan mogući put ka produktivnijim i efikasnijim poljoprivrednim sistemima.

Pogled dalje od jedne žetve

Tradicionalno oplemenjivanje biljaka često stavlja veliki naglasak na rezultate pojedinačnog useva. Osobine poput prinosa, rasta i drugih karakteristika mogu pomoći u određivanju sorti koje će biti odabrane za buduću proizvodnju. Istraživački tim iz Kvinslenda predlaže širu perspektivu.

Umesto da se sorta procenjuje samo na osnovu onoga što proizvede tokom svog perioda rasta, oplemenjivači bi mogli da uzmu u obzir i njen uticaj na usev koji dolazi nakon nje.

Ova ideja se oslanja na dobro poznatu poljoprivrednu praksu – plodored. Različite biljke mogu uticati na uslove koje će naredni usev imati tako što menjaju količinu hranljivih materija u zemljištu, dostupnost vode, strukturu zemljišta i mikrobne zajednice. Istraživači tvrde da ti efekti ne moraju biti isti kod svih sorti istog useva.

Eksperiment sa mung pasuljem i pšenicom

Kako bi ispitali ovu ideju, istraživači su na istraživačkoj lokaciji u južnom Kvinslendu uzgajali više od 300 genetski različitih sorti mung pasulja. Nakon toga su na svim eksperimentalnim parcelama zasadili istu sortu pšenice.

Rezultati su pokazali velike razlike. U zavisnosti od toga koja je sorta mung pasulja prethodno bila uzgajana na određenoj parceli, prinos pšenice razlikovao se za čak jednu tonu po hektaru.

Istraživači su naveli da su neke sorte mung pasulja povećale prinos narednog useva pšenice za 45%, dok su druge bile povezane sa smanjenjem prinosa od približno polovine.

Ovaj rezultat je značajan jer je sorta pšenice ostala ista. Razlika je proistekla iz prethodnog useva, odnosno, konkretnije, iz karakteristika sorte mung pasulja koja je ranije bila uzgajana.

To ukazuje da efekti plodoreda mogu početi da se oblikuju odlukama donetim mnogo ranije tokom ciklusa proizvodnje.

Geni mogu uticati na naredni usev

Istraživači su otišli korak dalje i ispitali genetsku osnovu ovih razlika. Njihova analiza je identifikovala određene delove genoma mung pasulja koji su bili povezani sa rezultatima pšenice zasađene nakon njega.

Ovo otkriće daje čitavoj ideji novu dimenziju.

Plodored se uglavnom posmatra kao odluka o upravljanju proizvodnjom: poljoprivrednici odlučuju koji usevi treba da slede jedan za drugim.

Istraživanje ukazuje na to da izbor sorte u okviru plodoreda takođe može biti važan.

Posebno je zanimljivo to što genetske karakteristike povezane sa visokim prinosom jednog useva ponekad mogu imati nepovoljan uticaj na naredni usev. Drugim rečima, izbor sorti isključivo na osnovu maksimalnog prinosa jedne žetve može zanemariti efekte koji postaju vidljivi tek kasnije u plodoredu.

Uravnotežen pristup za dva useva

Tim je takođe koristio simulacije kako bi ispitao šta bi se dogodilo kada bi oplemenjivači istovremeno birali sorte na osnovu rezultata mung pasulja i pšenice koja sledi nakon njega.

Prema navodima istraživača, rezultati su pokazali da bi poboljšanja mogla da se postignu kod oba useva.

To ukazuje na strategiju oplemenjivanja usmerenu na ukupnu produktivnost sistema, umesto na zasebno optimizovanje svakog useva.

Takav pristup bi vremenom mogao pomoći poljoprivrednicima da bolje iskoriste raspoložive resurse. Istraživači posebno navode da bi oplemenjivanje sorti na osnovu njihovog uticaja na naredne useve moglo doprineti smanjenju potrebe za dodatnim inputima, uključujući upotrebu đubriva.

Međutim, nalazi se ne predstavljaju kao gotovo rešenje. Istraživači ističu da je potrebno još rada kako bi se precizno utvrdilo zašto pojedine sorte imaju toliko različite efekte na usev koji dolazi nakon njih.

Tehnologija omogućava veća istraživanja

Savremena poljoprivredna istraživanja naučnicima pružaju alate koji ranije nisu bili dostupni u ovakvom obimu. Genomske analize mogu pomoći u identifikovanju genetskih regiona povezanih sa rezultatima useva, dok dronovi mogu prikupljati podatke sa čitavih eksperimentalnih polja.

Modeli za useve i veći kapacitet računara zatim mogu pomoći istraživačima da povežu različite izvore informacija.

Zajedno, ove tehnologije omogućavaju detaljnije proučavanje velikog broja sorti i njihovog uticaja tokom više sezona uzgoja.

Istraživači veruju da bi isti princip vremenom mogao da se ispita i kod drugih plodoreda, uključujući kombinacije uljane repice, pšenice, leblebije i ječma.

Studija iz Kvinslenda ukazuje na to da bi budućnost oplemenjivanja biljaka mogla podrazumevati razmišljanje u nizovima, a ne o pojedinačnim žetvama.

To bi predstavljalo suptilnu, ali značajnu promenu u načinu razmišljanja o poljoprivredi: uspeh jednog useva ne bi se merio samo njegovim sopstvenim rezultatima, već i prilikama koje stvara za usev koji dolazi nakon njega.